Ko su sve ti PR-ovci? Chapter 1

O ovoj temi već duže razmišljam i da li da pišem ili ne? Verovatno će izazvati negodovanje ali… i ovaj put će se pokazati da su primeri iz prakse tj ličnog iskustva najbolji pokazatelji. Pa da krenem:

Jednom nedeljno mi u Inbox stigne, dopis neke PR agencije koje mi nude obuku i treninge. Sadržaj tih dopisa je manje-više isti: naučićemo Vas kako da koristite PR alate, kako da izgradite odnos sa medijima, organizujete KZN (koferencije za novinare), javni nastup, šta je ustvari PR… Ni ne čitam do kraja. Dopisi su preopširni i kada vidim da mi treba pola sata – jednostavno zatvorim i ne čitam (ili ima puno linkova pa moram da “klikam” i klikam i…).

Uglavnom, koja je poruka koju oni meni šalju? Da moja firma ima loše odnose s javnošću i na taj način nam se skreće pažnja ili da oni kao PR Agencija, a čija je to osnovna delatnost, jako loše rade svoj posao čim ja razmišljam ovako? Sad… Da li zbog nedostatka “posla” šalju svima – pa mi i to  govori da je konkurencija velika i zašto su onda cene treninga i obuke i dalje tako visoke? ili je sve ovo “prodavanje magle” pa ko se upeca. I onda pričamo o strategiji i svi se razumeju u PR i marketing. Uf.

Iskustvo:
Možda je moj način razmišljanja pogrešan? Polazim od sledećeg: za dodatnu obuku ili trening koji nisu predviđeni godišnjim planom, a koji se naravno plaćaju(ne mala svota) treba mi odobrenje kolegijuma i moram biti jako, jako ubedljiva! Kolegijum u mom izlaganju mora prepoznati primenljivost i direktan profit na neki način tj zaradu i unapređenje poslovanja. Kako da budem ubedljiva kolegijumu kada ni ja ne verujem? Zašto imamo tako lošu sliku? A zar nije PR “umetnost da se ljudima ponude razlozi da uvere sami sebe”?

Pre par godina sam insistirala da me u svim medijima potpisuju samo kao predstavnika moje firme. Ne menadžera, ne PR menadžera – nikako, jer dok sam gostovala na jednoj televiziji dečko koji radi u montaži je pitao kako da me potpiše i komentar mu je bio: opet neka PiaRovka! Užas! Idem uživo za par minuta a samopouzdanje zbog te jedne rečenice… Ali pazite šta je sve ta rečenica rekla, a to je, da o profesionalcima koji se bave odnosima s javnošću ta ista javnost ima tako lošu sliku?! Da nam je PR loš! Neeee… Kako mi je tada sve bilo jasno i kako su se kockice spakovale i kako se u meni probudio inat. I tek sada, skoro posle dve godine “grebanja”, intenzivnog rada na PR-u koji će prvenstveno imati za cilj kredibilitet moje firme i moj lični, ponovo mi je u potpisu Marketing i PR Menadžer.

Problem je u osnovi tj počecima: jedno vreme je bila moda da budete PR. Ono, super se slagalo ispod imena, bili ste drugačiji i svima ste objašnjavali šta je to PR i šta je vaš posao. Televizije su bile preplavljene sa devojkama veoma lepog izgleda koje su “nešto” pričale i za njih se vezivala ona ružna slika 90-tih (i sponzoruša) jer sam ja prva koja menja kanal kada naletim na takav prilog.

PR u Srbiji nije imao strategiju. Malo je bilo profesionalaca. Posao takvog pr-a je bio da lepo izgleda, da je šarmantna, da lepo sve ispriča i ne napravi lapsus i da nema tremu. Sve u svemu da bude baš lice za TV. Ustvari to što su ti razno-razni pr-ovci u to vreme pričali – imali su samo jedan cilj – da deluju ubedljivo. I samo to. Da li sećate tih vremena? Svaki kafić u gradu je imao PR menadžera?!

Da bih mogla svoj stav da iskazujem na ovaj način i ovim tonom moram imati argumente. Zato sam u naslovu i stavila Chapter 1 jer je ovo tek početak priče o odnosima s javnošću: da li maloj privatnoj firmi sa trideset zaposlenih treba PR uopšte?

A kako se meri da li je neka firma mala, srednja ili velika? Po broju zaposlenih, po imovini koju poseduje, po tome gde joj sedište i kako izgleda…? Samo jedna stvar je merilo – koliko i kako uspešno poslujete.

I otvorila sam novu temu na svom blogu: PR u praksi – iz razloga argumenata koje sam gore spominjala. Jer sve što radimo ima neki cilj. Tako i ovo moje pisanje. Da razmenim svoja razmišljanja i iskustva jer je u ljudskoj prirodi: da svoja shvatanja o većini stvari u životu bazira na tome šta naše okruženje misli o nečemu. Što je uprvo naš posao: da utičemo na naše okruženje da ima pozitivnu sliku.

A što se prakse tiče, mom kolegi na msn-u kao personal message stoji: iskustvo je srazmerno količini uništene opreme ;) . Ima u tome istine.

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 10.0/10 (1 vote cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)
Ko su sve ti PR-ovci? Chapter 1, 10.0 out of 10 based on 1 rating
Share

Tags: , ,

16 Responses to "Ko su sve ti PR-ovci? Chapter 1"

  • Danijel says:
  • JKamatovic says:
  • Gabor V. says:
  • Bolje je da znate nego da ne znate says:
  • Gabor says:
  • businesscase says:
  • Bolje je da znate nego da ne znate says:
  • Amy says:
Leave a Comment