Boravak na Kosovu (prvi utisci)

Da li treba da podlegnemo sopstvenom neznanju i predrasudama?
Otići na Kosovo – da ili ne?

Poslednje 2 sedmice boravim u Kosovskoj Mitrovici – potpuno srećna, sazrela i lično i profesionalno. Iskustva, utisci, osećanja – mix radosti, besa, tuge, (samo)kritike.

Intro: 6 kurseva u okviru Mitrovačkog zimskog univerziteta,  interancionalnog karaktera, profesori, predavači kao i studenti iz celog sveta (Venecula, Irak, USA, Kanada, Turska, Holandija, Rusija, Hrvatska, Bugarska…) pozvana sam da održim dvonedeljni kurs na temu Marketing u digitalnom dobu za 26 studenata različitih fakulteta.

"Profesorice izvinite što kasnimo na predavanje" Ertan i Igor

"Profesorice izvinite što kasnimo na predavanje" Ertan i Igor

Moje poznavanje odnosno slika koju sam imala o dešavanjima na Kosovu je bila uglavnom na osnovu (hm, pogrešnih?) zaključaka koje su mi servirane većinom putem medija ili na osnovu izjava/aktivnosti domaćih i stranih političara ili diplomata ali kako je zaista tamo? Kako žive obični ljudi, svaki dan, kako stvari i da li uopšte funkcionišu posle 10 godina?

Pre polaska:
Surfovanje netom i traženje što više freš informacija o stanju, da li funkcioniše pravni sistem, finansijski…? Posle par tel razgovora, brifova i saveta – ok – odlučila da ipak idem. Ali da li je bezbedno – što mi se i dalje vrzma po glavi?

Put:
Autobus od Novog Sada do Kosovske Mitrovice ne postoji (ukinut). U BG-u kupujem kartu ali mi kažu da ne postoji mogućnost da kupim i povratnu. Gledam u kartu i vidim Kolašin prevoz i razmišljam – uf znači putovanje „s firmom Krstić“. Ulazim u čist autobus, nov, u kojem mi posle nekih pola sata nude vruću kafu ili čaj?! Put traje oko 6 sati, deo autoputem E-75, zatim odvajanje za Kragujevac i ja se upoznajem sa sasvim novim predelima, zapitkujem vozača i suvozača gde smo, koje je ovo mesto, koja reka, planina… au što imamo lepu zemlju. Putokazi na sve strane o manastirima, istorijskim spomenicima.

Dolazak:
Stižem, petak je, 17 časova. Na stanici me dočekuje Dragoljub iz SPARK-a sa kojim sam prethodnih dana uglavnom komunicirala putem mejla ili telefonom, odvezao me je do hotela. Moja najveća briga je bila da li negde u Mitrovici ima neki free internet kad ono… Mislim sada da je pokrivena sa 90% WiFi-ja. Vidim hotel nov, ulazim u sobu, na TV-u Total TV, u celom hotelu bežični net, soba savršena, svaki dan sobarica, hrana izvrsna, zaposleni max profesionalni, na distanci ali ljubazni. …a ja se zabrinula za net i kako ću da radim?

To isto veče na kafi u hotelskom restoranu koji je delimično urađen u etno stilu upoznajem Ivanu koja će biti prevodilac za strane studente na mom kursu. Ivana radi za UN i diplomatiju.

Sutradan odlazim na Fakultet tehničkih nauka da se registrujem i preuzmem materijal i ID karticu uz savet da bi bilo dobro da je svugde ipak nosim sa sobom. Fotkaju me, tu na licu mesta, i cap! Za par minuta stigla moja ID kao i Welcome Pack u kojem je bio sav potreban materijal. Krenula sam da postavljam pitanja devojkama na info/help desku a svaki njihov odgovor je bio: sve piše u materijalu koji ste dobili – i stvarno je bilo tako. Dali su odgovore na sva moja pitanja i to tako da sam posle toga krenula potpuno sama u šetnju po Kos. Mitrovici i… završila kod onog mosta. Tu saznajem da svaki kurs ima svog logističara – very nice.

Putovanja:
Posle security brifa koji je organizovan za sve učesnike MZU osećala sam se 100% sigurno. Imala sam jedinstvenu priliku da pod čudnim okolnostima prvi put u životu u društvu (tek) poznanika iz celog sveta a u pratnji lokalne policije (sa sve rotacionim svetlima) malo proputujem Kosovom i Metohijom (Kos Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok, Peć, Dečani, Đakovica, Velika Hoča…) i obiđem našu kulturno-istorijsku baštinu.

U manastiru Sokolica upoznajemo uz kafu, čaj i „manastirku“ Mati Makariju za koju zaista ne mogu da pronađem reči kojim bih opisala utiske koje je ostavila na mene. Kažu, najpoznatija srpska monahinja, ikonopisac, doktor hemije, koja je imala priliku da se obrati američkom Senatu, poliglota, umetnik, veliki borac za očuvanje kosovskih istorijskih spomenika, moderna, duhovita, radi u Fotošopu, vozi džip… netipična monahinja, potpuno fascinantna i što je interesantno rođena tetka Dragana Radovića (@novinarska patka)  :)   koji je i autor ovog teksta o njoj.

Igumanija manastira Sokolica, Mati Makarija

Igumanija manastira Sokolica, Mati Makarija

Obilazak manastira Pećka Patrijaršija , Banjska i Visoki Dečani – epic. Monahinje u Peći nam pričaju kako su ovaj Božić provele sa snagama KFOR-a koji su im bili gosti za trpezom, takođe i ispred ulaza u Dečane koji su tamnošnjim monasima jedini „družbenici“. Ej Srbijo moja… Visoke Dečane sam napustila potpuno ćutke. Nema. Monasi su nam omogućili da se poklonimo moštima Stefana Dečanskog i blagosiljali su, sve nas svetom mirom (uljem). U očima stranaca moglo se videti iskreno poštovanje o onome što su doživeli i videli.

Profesor kursa diplomatije i komunikacija Shak Hanish, Irak (Visoki Dečani)

Profesor kursa diplomatije i komunikacija Shak Hanish, Irak (Visoki Dečani)

Utisci (onako baš lično i baš emotivno):
Severni deo Kosovske Mitrovice u kojoj žive Srbi je samo jedna petina celog grada. „Nas i njih“ dele dva mosta i reka Ibar. Ovaj prvi most je i poznatiji, most sa čijom slikom u glavi sam i putovala od Novog Sada.  Jedan most a sve moguće granice, barijere, u par desetina metara.

Posle dva dana boravka dobila sam užasan „napad patriotizma“ (posle posete manastiru Visoki Dečani pogotovu) i shvatila sam koliko zapravo ne znam, koliko mi je bilo važno da putujem -tamo negde u svet- a ne da upoznam sopstvenu zemlju. Moj boravak ovde mi je pokazao koliko je važno, bez obzira što sam fino ušuškana u mom Novom Sadu sa svim prednostima urbanog života, da iskreno (sa)osećam pripadnost svojoj naciji ali uz poštovanje svih drugih.

Kosovska Mitrovica, pogled na severni i južni deo

Kosovska Mitrovica, pogled na severni i južni deo

Multikulturalnost nije još jedna reč koju treba olako da rabimo kad nam odgovara već da kroz sopstveni primer izbrišemo granice i zaista pokažemo razumevanje za tuđe običaje, navike, način života, kulturu, istoriju, religiju. Da ispoštujemo osećaj pripadnosti koji i drugi imaju za svoje.

Vejli (Kina), Ula (Italija), Ajvi (USA)

Vejli (Kina), Ula (Italija), Ajvi (USA)

Ušuškani smo u našim gradovima gde su druge vrednosti primarne, one osnovne, uglavnom materijalno-egzistencijalne a naše predrasude i ne znanje nam ne dozvoljavaju da imamo pravu percepciju i širinu: koje su to „vrednosti“ koje mi ostavljamo našim potomcima u amanet? Da vole svoju zemlju, i koliko god je moguće da svako od nas onoliko koliko može utiče da budemo ponosni na nju. Na sve nas.


Profesoru Draganu Varagiću zahvaljujem na preporuci a Đorđu Medakoviću na podršci i motivaciji da dođem na Kosovo.

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 9.9/10 (34 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: +17 (from 17 votes)
Boravak na Kosovu (prvi utisci) , 9.9 out of 10 based on 34 ratings
Share

Tags:

29 Responses to "Boravak na Kosovu (prvi utisci)"

  • Biljana says:
  • veljko says:
  • Radomir says:
  • Deda says:
  • Dusan Vasic says:
  • Dusan Vasic says:
  • Smilja says:
  • Bubullina says:
  • Slobodan Otasevic says:
  • Dirty Summy says:
  • zoranaruza says:
  • Petar Stakić says:
  • veljko says:
  • gile says:
  • Vlado_V says:
  • zoran says:
  • Jovana says:
  • Porfirije says:
  • Sladjan says:
  • Mima says:
  • milena vukajlovic says:
Leave a Comment