Za Cisco Systems sam saznala 2006. godine kada sam počela da radim u Positive-u. Prvi put kada mi je (tada) kolega Zlatko pokazao Rack orman (uz “ovo ne diraj, ne otvaraj”) i opremu u njemu, zainteresovala sam se kako funkcionišu računarske mreže uopšte (ne računajući moje povezivanje dva kompjutera “u mrežu” davne ’95-96 (ni dan-danas ne znam kako sam to uspela ).

Ubrzo zatim sam sa kolegama iz sektora mreža išla po terenima i počela da učestvujem u izradi i crtanju projekata… Počela sam intenzivno da pratim sve što se na Cisco Systems odnosi i što je dovelo do konkretnih rezultata kao SMB Partner. Jednostavno sam postala “fan” (engl.  Fan).

Sa Twittera

O Cisco Systems
Kroz Cisco mrežna rešenja  protiče čak 80% podataka na internetu. Osnovan je 1984. godine u SAD a danas ima preko 60.000 zaposlenih širom sveta. Logotip je od 80-tih godina do danas doživeo transformaciju ali u osnovi predstavlja Golden Gejt most u San Francisku (simbolika mosta koji povezuje ljude, poput računar. mreža).  Zaista je lider u inovativnim tehnologijama koje se zasnivaju na IP protokolima i predstavljaju temelj globalne računarske mreže čiju infrastrukturu koristimo svakodnevno. 2007. godine uložili su preko 5 milijardi dolara u istraživanje i razvoj, nova tržišta (npr. Webex) a prodaja im je bila veća od 34 milijarde. 2003. kupuju Linksys i postaju dostupni privatnim korisnicima i malim firmama.

Welcome to the human network
Internet i Web su  promenili (i još uvek menjanju) način na koji se ljudi povezuju – od razmene prvih mejlova ’70-tih godina prošlog veka pa do danas – real time weba i jednostavnog deljenja multimedijalnih sadržaja putem različitih tehnologija i hardvera i softvera. Živimo u eksponencijalnom vremenu u svakom smislu a dostupnost informacija u komuniciranju i globalnom međusobnom dijalogu čini da se bolje razumemo, da imamo “moć” kakvu naši preci nisu imali i da utičemo na pisanje (ove drugačije, tehnološke, “konzumentske”) istorije.

Mreža kao platforma  već menja percepciju vrednosti tehnologija današnjice od strane korisnika i nedvosmisleno je postavlja u centar inovacija. „Mreža“ je u tolikoj meri evoluirala da je prevazišla ulogu infrastrukture i već sada pruža personalizovana iskustva kakva korisnici očekuju.

Konferencija  Cisco Expo Srbija 2012.
Intro: Predstavništvo Cisco Systems u Srbiji otvoreno je 2002. godine u Beogradu. Poslovanje kod nas se odvija preko mreže parnera (i distributera) kojih ima preko stotinu (imaju i savetodavni karakter). U našem regionu korisnici imaju mogućnost da se bolje upoznaju sa tehnološkim novinama iz oblasti računarskih mreža i kroz EXPO – godišnja konferencija koja okuplja veliki broj stručnjaka iz sveta i regiona iz oblasti računarskih mreža.

Ove godine održava se jedanaesti po redu Expo (20. i 21. marta, tradicionalno u hotelu Hyatt Regency u Beogradu). Sve informacije koje se odnose na program, keynote predavače, livestream, kotozacije… može se pogledati na sajtu konferencije ili link za registraciju.

Utisci i par saveta o konferneciji

Expo-u sam prisustvoala prvi put 2009. godine i vratila se puna pozitivnih utisaka. Kao Marketing i PR menadžeru bilo mi je neobično da čujem komentare kako: to je konfernecija za IT-jevce ne za marketingaše?!

Veliki broj prezentacija (ne samo strogo tehnički) su zapravo prikazi najinteresantnijih studija slučaja i to iz ugla klijenata – i to je ono što je meni bilo vrlo korisno taj prvi put.

Kada radite kao marketing menadžer – upoznajte kompaniju za koju radite, njene usluge i proizvode, sve aspekte poslovanja, delatnosti – upoznajte tržište!

Konferenciju ne posećuju samo IT inženjeri i “mrežari” već vlasnici firmi, direktori, zaposleni… svi oni  koji u svoje firme tek treba da uvedu računarske mreže ili razmišljaju o uvođenju/unapređenju postojeće – na jednom mestu dobiju konkretne inpute, primere, rešenja koja su pogodna za njihov budžet naspram obima poslovanja što može uticati na percepciju o vrednosti ovakve vrste investicije u sopstveni biznis.

Da bi smo mogli da se razvijamo – trebamo investirati u naše znanje, tehnologije, u ljude!

Srbija se polako probudila, trlja usnule oči i nestidljivo ulazi u doba deljenja informacija. Internet kao medijum počeli smo olako da konzumiramo potpuno nesvesni njegove važnosti, težine i moći koju nam je doneo.

Do sada smo samo čitali na Internetu, gledali i slušali (kao i na drugim vrstama medija). Bili smo nemi posmatrači a razmišljanja smo pažljivo delili međusobom družeći se u stvarnom svetu u skladu sa uređivačkom politikom (ili cenzurom) medija o čijoj informaciji razgovaramo.

Igralište

Internet je postao veliko igralište, a kakav je ko igrač vidi se svakom našom aktivnosti. Potpuno smo nesvesni važnosti onoga što radimo, načina na koji to radimo i kako to može da utiče na druge. Među korisnicima sve je manje konstruktivnih a tako korisnih dijaloga, konverzacije, deljenja znanja i mišljenja.

Čovek je društveno biće, povezuje se, umrežava u svoje zajednice od svog nastanka. Okupljamo se oko različitih religioznih, socioloških, kulturoloških… ideja ili pojava. I upravo društvene mreže a ne mediji kao platforme ili alati u najvećoj meri su uticale na masovno „konzumiranje“ drugih ljudi – ne onako isfabrikovano, već spontano. Ta spontanost, bez (pozitivne) samocenzure i nerealne percepcije gde se nalazimo i koju poruku kao pojedinci možemo da pošaljemo, postali su osnovni razlog takozvanog šuma („noise“ engl.).

Mogućnost korisnika da izađe iz anonimnosti i da njegove informacije sa stavovima, emocijama, razmišljanjima postanu dostupne većem broju ljudi na tako jednostavan način je ključno pitanje svih onih koji se još uvek nisu snašli na ovom novom terenu. Igralište je surovo, čuje se svaki aplauz ali najčešće zvižduci bez obzira koliko su neargumentovani, subjektivni, ostrašćeni, maliciozni.

Korisnici kao stvaraoci i distributeri (uglavnom svog) sadržaja ili informacija o sebi postali su novinari i urednici – amateri. Aktivnosti na Internetu mogu se smatrati još jednom vrstom javnog nastupa, te kao i u stvarnom životu, za dobar javni nastup potrebno je iskustvo i veština. To iskustvo i veštinu prepoznaju predstavnici klasičnih medija i u skladu sa tim se i ponašaju – u odnosu na sadržaje koji su im dostupni i u odnosu na pojedinačne korisnike ili čitave zajednice.

Novinari i mediji

Na račun novinara i medijskih kuća imali smo prilike čuti veliki broj kritika. Kritike su upućene na nesnalaženje u ovoj novoj digitalnoj eri (korišćenje društvenih medija).

Novinarska profesija i oni koji je čine još uvek veoma obazrivo počinju da se upuštaju u korišćenje društvenih medija, možda ne zato što idu linijom manjeg otpora – već što je njihova percepcija o argumentovanosti, kredibilitetu, relevantnosti informacija odnosno sadržaja koje delimo – objektivno racionalizovana po principima kreiranja vesti u novinarskoj struci. U osnovi amaterski mediji tj pojedinačni korisnici uglavnom potpuno ignorišu pravila novinarske struke, dok profesionalni novinari suviše se kruto drže pravila novinarstva koja su u međuvremenu izmenjena.

Šta je sve danas informacija koja postaje vest?

Savremeni kanali komunikacije, jednostavna dostpunost besplatnih tehnoloških rešenja i njihovo pravilno korišćenje medijima omogućuju prikupljajnje većeg broja kvalitetnih informacija u realnom vremenu za kreiranje različitih vesti na najboji mogući način po principima i načelima novinarske profesije.

Novinari, koji Internet kao novi medijum budu i dalje koristili na stari odnosno klasičan način sporije će uvideti potencijale koje donosi. Primenom akumuliranih i novostečenih znanja u korišćenju društvenih medija omogućiće medijima generalno bolju konkurentnost.

Tekst je objavljen za Medija Centar, 18. novembra 2011. godine

Radeći u marketingu, godinama unazad dobijala sam različite, uglavnom tipske ponude za oglašavanje na nekom web sajtu. Iskreno, do pre par godina, osim eventualno poznavanja poslovanja kompanije čiji je to web site, preporukom ili kvalitetom ponude koja mi se prezentovala, nisam imala metode niti poznavala alate na osnovu kojih mogu dobiti bar delimično tačnu sliku o realnoj vrednosti sajta odnosno ponude.

Dizajneri gledaju sa aspekta dizajna, programeri i koderi gledaju tehničke detalje, posetilac na osnovu slike ili osećaja (utiska) koje dobija na osnovu korišćenja. Raspored elemenata koji čine neki sajt na osnovu njihove važnosti kao i kvaliteta sadržaja (čitljivo ili ne, interesantno, zanimljivo) dovodi se u pitanje kome je šta zapravo važno? To što je neki element važan kompaniji ili pojedincu koji je autor tog sajta – uopšte ne mora da znači da i posetioci to doživljavaju na isti način.

Sa druge strane, kreirajući kvalitetne sadržaje na nekom sajtu može biti najbolji način skretanja pažnje sa aspekta prepoznavanja očekivanja i želje posetilaca – dajte im razlog da tu i ostanu, izazovite želju u njima da istražuju vaš sajt.

Zašto je ovo važno?

Prvi korak je koliko je zaista kvalitetna ponuda o oglašavanju koju ste dobili? Da li je ona dovoljno razumljivo koncipirana, da li su u ponudi predstavljeni „dokazi“ tvrdnje zbog čega bi ste baš tu trebali da se oglašavate. Da li su predstavljeni načini na osnovu kojih možete ispratiti efekte i sl?

Procena kvaliteta nekog sajta

Bez obzira da li planirate saradnju sa nekim sajtom (zakup oglasnih prostora, distribucija različitih tekstuelnih, video, foto… sadržaja) bilo bi dobro da za početak imate neke osnovne informacije na osnovu kojih možete uraditi procenu.

Popularizacija interneta kao medijuma naročito kroz društvene mreže nije umnogome uticala na znanja osoba u kompanijama koje su zadužene za marketing ili PR sa aspekta mogućnosti  procene nekog web sajta: kako da znam da to što je opisano u ponudi je i realno tj. da li je taj sajt dobar ili nije tako da ovde vredi da se oglašavamo?

Poslednjih godina najveći broj upita od kolega iz struke sam dobijala baš na ovu temu. Vremenom znanje o procenjivanju nekog sajta će se povećavati na osnovu iskustva.

Kako ocenjujemo da li je neki sajt kvalitetan ili ne?

1. Ko stoji iza ovog sajta?

Pogledajte na koji način je kreirana strana „Kontakt“ na sajtu: da li stoje sve potrebne info: sedište, telefoni, mapa lokacije, e-mail, ime i prezime osobe za kontakt i sl. Pozovite telefonom, pojasnite razloge zbog kojih zovete, pokušajte da stupite u lični kontakt sa ciljem što konkretnijeg pojašnjenja ponude koju ste dobili.

Ukoliko ne postoje ovakve info možemo steći utisak da se nešto krije, da nije dovoljno ozbiljno. Iza svakog sajta stoje neki ljudi bez obzira da li se poslovanje realizuje i offline (u realnom životu). Primer: web shop-ovi gde uopšte firma ne mora da ima i fizički prodavnicu već se samo bavi trgovinom na internetu i obrnuto, takođe može biti posrednik u prodaji ili se baviti uslugama i sl.

Limundo.rs - Aukcijski sajt, posrednik u trgovini

2. Izgled sajta, jednostavnost korišćenja, kvalitet sadržaja

Da li je lepo dizajniran, koliko često se sadržaji na tom sajtu objavljuju (vrsta i obim). Klikćite! Na sve strane i sami ćete uvideti koliko stranice sajta koje otvarate vam zadržavaju pažnju, kako je sajt kategorisan, raspoređen, koju tematiku obrađuje, da li postoji strana na kojoj se nalaze „ neki živi ljudi“ odnosno fotografije zaposlenih sa kontaktima i kratkim biografijama (ili pojedinac) i sl.

3. Google Analitycs (GA)

Svi ozbiljni sajtovi i kompanije u Srbiji efekte svog ukupnog poslovanja prate i prezentuju korišćenjem ove Guglove besplatne alatke. Ukoliko vam nisu dostavili u sklopu ponude zatražite pdf ili jpg analitike posećenosti sajta prethodnih (minimum!) 6 meseci. Najbolje što možete da uradite je da tražite pristup (bez problema) na par sati nalogu (autori sajta ga jednostavno kreiraju)  ili uvid u podatke uz prisustvo osobe koja je zadužena za ovaj segment.

U većini slučajeva na ovakav upit „dići će im se kosa na glavi“ ali moje lično iskustvo je da sve ozbiljne firme i oglašivači na ovakav upit ne prave problem (već razmenite iskustva i znanja). Uglavnom, većina web sajtova i kompanija ove podatke ne objavjuje javno (a web sajtovi koji imaju veliku posećenost već pronađu način da ta informacija dođe do vas, zar ne? Verovatno već imate na umu koji su to?) ali u cilju postizanja dobre saradnje i prepozunavajući očekivanja budućeg klijenta ovaj problem se rešava vrlo jednostavno. Bez obzira o kome da se radi – potražite ove podatke na uvid!

Google Analytics Preview

4. Posećenost sajta

Na osnovu podataka iz GA o posećenosti (za  početak procene sasvim dovoljno) dobićete brojku koja vam ništa ne mora značiti sa aspekta da li TO znači da je sajt posećen ili nije. Najposećeniji sajtovi u Srbiji imaju od 100.000 poseta dnevno pa na više (uglavnom medijski portali: naslovi.net, RTS,  Blic, B92…). Na mesečnom nivou brojka je uglavnom od 20.000 poseta. U zavisnosti od vrste samog sajta za početak možete imati bar neku sliku.

5. Google-ajte

Pokušajte da ukucate različite ključne reči koje opisuju delatnost te kompanije odnosno web sajta ili njeno ime i pogledajte koji broj rezultata se pojavljuje, u kom kontekstu, na kojoj poziciji ili strani i sl. Koji su to rezultati o tom sajtu (kompaniji) koje nam Google nudi na osnovu parametara relevantnosti istog? Imajte u vidu da rezlutati u Google-u uopšte ne moraju da znače da su najmerodavniji zato je vrlo važno da pokušate da ukucate različite kombinacije ključnih reči, pogledajte više strana rezultata – ne samo prvu, ili prve tri.

6. Social Web aktivnosti kompanije

Proverite na sajtu da li postoje social web buttons, kliknite i pogledajte na koji način taj sajt komunicira i da li je konverzacija na internetu kvalitetna tj da li ima dijaloga i u kom kontekstu. Ukoliko ih ne vidite u Google ukucajte ime kompanije ili pojedinca na Facebooku ili Twitteru, primer: „Economy.rs on Twitter“.

economy.rs on Twitter

Obavezno proverite da li postoji RSS Feed i da li ga jednostavno možete ubaciti u svoj čitač (npr NetVibes). Ukoliko još uvek ne koristite RSS čitač poput Guglovog ili NetVibes trebali bi što hitnije ili već provodite dovoljno vremena na twitteru te sve potrebne info dobijate na ovaj način. RSS Feed bez obzira na pojavu društvenih mreža i načina na koji smo mi korisnici „evoluirali“ koristeći ih je vrlo važan segment jednog sajta odnosno prisustva kompanije na internetu iz više razloga.

7. Social Web aktivnosti zaposlenih/pojedinca koji stoje iza sajta
Pored social aktivnosti (ponekada) pokušajte da osobe koje su istaknute na sajtu pogledate i na mrežama i da li vam se dopadaju rezultati na koje ste naišli?

8. Alatke za procenu kvaliteta tehničkog aspekta sajta

Internet nam je omogućio korišćenje različitih besplatnih alatki za evaluaciju i procenu (estimaciju) kvaliteta nekog sajta. Kombinujući ih i ukrštajući ih možemo zapravo „optimizovati“ naše znanje koje dobijamo većim angažmanom i iskustvom u ovim aktivnostima.

Alatka koja je najjednostavnija tj najpreglednija u proceni kvaliteta nekog sajta je WebSiteGrader. Preporuka je i da instalirate u Firefoxu Quirk Search Status koji prikazuje Google Rank, Aleksa, Compite i MozRank.

Quirk Search Status - podešavanja

Ocena kvaliteta nekog sajta?
Google Rank: ocenjuje (ocenama) od 1 do 10
Alexa: parametri i posećenosti nekog sajta (procena)
Compete: ocena od 1 do 10 (compete.com)
mozRank: ocena od 1 do 10 prikazuje, najjednostavnije rečeno, obim i kvalitet tzv linkovanja odnosno koliko se drugih sajtova pozvalo na sajt koji procenjujete.

Parametri procene po Quirk Search Statusu

9. WebSiteGrader

Ukucajte ili iskopirajte sajt, WebSite Grader će otvoriti novu stranu sa podacima uz opis šta koji parametar znači. U gornjem desnom uglu nalazi se kvadrat sa prikazanom brojkom u procentima – svaki sajt teži oceni od 100%. U Grejderu ćete imati prilike da vidite i ocenu bloga, Twitter naloga i Fejsbuka. Na kraju procene dobićete jednostavno prikazanu tabelu.

Pored alatke za procenu sajtova HubSpot omoguće alatke za procenu Facebook i Twitter naloga po državama pa čak i po gradovima (ukoliko vam i ove informacije mogu biti korisne u ukupnoj proceni).

Website Grader by HubSpot

10. Dokument „analiza web sajt-a”

Svaki put kada radite procenu nekog sajta – stavite na papir. Ovo je zbog vežbe prvenstveno vama, a sa druge strane kreiranjem ovakvog dokumenta u kompaniji za koju radite imate i odgovornost da obrazložite, prezentujete i opravdate odluke koje ste doneli kao osoba zadužena za marketing. Kreiranjem ovakvih dokumenata (ppt, word, excel…) bićete u mogućnosti da svoj posao obavljate na najbolji mogući način, napredujete a sigurno da kompanija u kojoj radite odluke o oglašavanju ili saradnji sa drugim kompanijama ili web sajtovima ne donosi „po osećaju“ naročito u vreme krize.

Ovo su samo neke od smernica tj osnovnih metoda u procenjivanju nekog web sajta sa aspekta donošenja odluke o eventualnoj saradnji ili proceni koju ste dobili u ponudi: kako da znam? Vremenom, ukoliko vas ova tematika posebno bude zanimala proširićete svoja znanja i početi da koristite i druge mnogo naprednije alate.

Osobe koje prate (uglavnom žive od…) šta se dešava na Internetu u regionu manje-više posećuju iste Konferencije odnosno događaje (dakle, svi se „mi“ uglavnom znamo). Konferencija Blog Open – Master Class 2011 smatram u potpunosti pravim pravcatim eventom! Baš iz ovih razloga sva naredna dešavanja koja za tematiku imaju poslovanje na Internetu trebale bi, ukoliko je moguće i u zavisnosti od samog koncepta, da (bar pokušaju) isprate BlogOpen. Zapravo želim reći da su Tatjana Vehovec i Marko Herman možda zadali domaći zadatak svima koji u narednom periodu organizuju različita dešavanja.

Nebojša Radović je početkom godine napisao interesantan post na svom blogu: „Zašto idem na neka dešavanja, a na neka ipak ne“ sa aspekta ličnih i poslovnih razloga posećivanja dešavanja i Konferencija koje možemo posetiti u regionu. Ono što je meni privuklo pažnju nisu dve glavne tačke ovog posta, koje je on istakao, već treća:

„Treće ne postoji. Konferencije na kojima ću se videti sa ljudima koje mogu da vidim i na bilo kom tvitapu, nisam siguran koliko ću biti u prilici da posećujem. Postoje izuzeci, kada Vas organizatori pozovu ili budete recimo angažovani na neki način u organizaciji ali pravila su relativno jasna. I to nema veze sa tim da li je konferencija plaćena ili ne, ako postoji dovoljan benefit sa strane dešavanja najmanji problem je izdvojiti određeni novac za isto.“

Ljudi iz različitih razloga odvajaju novac, vreme i odlaze na Konferencije, neko zbog odmora, druženja, neko zbog predavanja, mogućnosti da spoji sa svojim poslovanjem i sl.

Autor fotografije: Saša Grbić

Pre par godina sam prvi put imala prilike da čujem od onih koji dolaze na ovakva dešavanja zbog predavanja (a jedna sam od tih) da uglavnom nisu zadovoljni kvalitetom ni samih predavanja, ni predavačima niti načinom na koje su ih prezentovali. Dobar predavač i pored sasvim obične teme koju obrađuje zaista može da napravi „nešto mnogo dobro“ što će nas zaintrigirati kao slušaoce a sa druge strane često sam imala priliku da fokus nas slušalaca bude na čistoj, čistoj njegovoj harizmi – i to je, to.

Osobe koje su uključene u organizaciju nekih događaja a imaju zadatak da odaberu ko će biti predavači mogu da urade na više načina: pozivnog karaktera predavačima pa od broja koji se odazovu da se napravi program – ili da pošalju javni poziv i odaberu predavanja na osnovu pristiglih, kombinovano…

Razlozi zbog kojih drugi idu na Konferencije su njihovi, moji su prvenstveno na kvalitetu predavanja i koja su to nova znanja i iskustva koja mogu da steknem i primenim. Na odluku da li ću posetiti neku Konferenciju oslanjam se na sopstvena prethodna iskustva ili preporuke (od drugih predavača ili posetilaca).

Autorka fotografije: Dragana Đermanović

Prošlogodišnji BlogOpen… Pomislila sam kako ću dobro razmisliti da li ću ići naredne godine (tj ove, 2011) a sa druge strane upravo sam razmišljala o tome: sa kakvim (ne?)kvalitetnim predavanjima su organizotari BlogOpen 2010 imali prilike da se suretnu? Bilo je zaista sjajnih uz druženje blogera i posetilaca, prisustnosti medija u velikom broju… Deluje mi da se organizacijom ovogodišnjeg BlogOpena pristupilo već u oktobru 2010 – da, godinu dana ranije tj odmah.

Stvoriti takve uslove blogerima za jednu ovakvu Konferenciju i podići sve na mnogo viši nivo u odnosu na prethodne godine – apsolutno poštujem, podržavam.

Blog zajednica je jaka koliko su jaki svi aspekti njenog delovanja (ne samo pisanje, čitanje bloga i networking) – lanac je jak koliko njegova najslabija karika. Blogeri, odnosno svi mi koji učestujemo u blogosferi – shvatiće nas ozbiljno, onoliko koliko mi ozbiljno doživljamo jedne druge i budemo intenzivno radili na tome! Poput svih onih primera o kojima pričamo i pišemo a uvek su “tamo negde”. Tek tada ćemo možda uspeti da utičemo na različite pojave u društvu i razvoj regionalnog Interneta i weba kao tržišta.

Vreme “netvorkinga” (za koji ne smatram nikako da je loš) kao druženja: prevazišli smo. Bilo je potrebno da prerastemo u Konferenciju i došlo je u pravom trenutku.

Poziv, prvenstveno onima koje blog interesuje da sledeće godine pokušaju da prisustvuju ovom dešavanju. Kao jedan od predavača BlogOpen Short Programa zahvaljujem na prilici i podršci koju sam imala.

PS: iz nekog razloga nisam uspela postaviti sve linkove u postu, sledi update čim se tehnički problemi reše

…Nesigurnost, da li smo u mogućnosti da ispunimo ono što se od nas očekuje, i uglavnom, manje-više koristimo „privilegiju“ da izbegnemo ili sakrijemo tu vrstu odgovornosti.

Ne slijedi me i ja sam se izgubio

Twitter nalog sam otvorila jer sam morala. Kratko i jasno. Davno bilo, sećam se kao juče da sam dva-tri meseca samo gledala i nisam razumela. Otvarala tuđe naloge i pokušavala da shvatim kako uopšte funkcionište. Ništa mi nije bilo jasno… Kada sam shvatila kako funkcioniše (šta je RT, @, via, hashtag #…) posle par meseci gledanja rešila da konačno nešto tvitnem…

Koristan link?

Twitter u poslovne svrhe?

Za pojedince, za one koji su fazi da li bi trebali/morali da ga koriste ali nije im baš jasno… čemu? I još u poslovne svrhe?!

Sa Facebook-om je sve tako jednostavno, sve pregledno, vidljivo. Na Twitteru dolazite na mrežu koja je sasvim drugačija i poprilično ograničena – prvo imate samo 140 karaktera „da nešto kažete“, pola od toga što drugi tvituju uopšte ne razumete, čemu ovoliki linkovi, tarabe… Čini Vam se: puno ljudi, more informacija… ako ne tvitnem dobro da li ću se izblamirati….? Ovo su samo neka od pitanja koja sam imala prilike da čujem. Twitter je izgleda, još uvek mnogo komplikovan da bi se savladao?

U Twitteru nema nikakve „fore“! Ima u društvenim medijima! Zajedno. Twitter je samo jedan od kanala koji je potrebno savladati.

Jedan od naloga Cisco Systems - Geeky

Pre nego što otvorite nalog da li lični ili kompanijski bilo bi dobro:

1.    Koji je primarni razlog zbog kojeg želite da ga koristite?
2.    Koje ciljeve želite da postignete koristeći twitter?
3.    Šta je to što možete da postignete (ili želite)?
4.    Kako da procenite koji su primeri (ili korisnici) koji twitter dobro koriste i od kojih možete da naučite?
5.    Kako uopšte funkcioniše?
6.    …i gde sam tu ja (ili kompanija za koju radim)?

Korisnici Twitter koriste iz potpuno različitih razloga. Većina ima otvorene naloge bez jasnog cilja zbog čega tu provodi vreme… Ljudi tvitaju jer im se tvita! To je to – nema štosa, nema cake. Ostavljamo komentare na medijskim portalima, učestvujemo u diskusijama na forumima, blogovima… šerujemo, lajkujemo… Komuniciramo! jer je internet medijum koji objedinjuje sve druge medije (gledamo, čitamo, slušamo = učestvujemo) – svi smo mi imaoci mišljenja na Social Webu i ta svoja mišljenja i iskustva otvoreno delimo. I to je sasvim u redu. Da li želimo ili ne da se uključimo u ovu globalnu konverzaciju? Ne koristimo svi sve isto, različitost treba da poštujemo, svako od nas je jedinstveno i neponovljivo biće.

Za početak:
1.    Poželjno je da pronađete osobe koje Vas i inače interesuju i krenete da ih pratite (follow)?
2.    Pokušajte da pronađete teme (sadržaje) koji Vas interesuju?
3.    Postavite sebi pitanje zašto Vas je neki tweet zainteresovao?
4.    Ko Vas je zainteresovao, na koji način, čime i kako?
5.    Ukoliko Vam se nešto ili neko (nije) dopao – zbog čega?
6.    Posmatrajte, komunicirajte, budite relani i objektivni
7.    Analizirajte svoja interesovanja i druge korisnike
8.    Shvatićete zašto i kako treba da koristite Twitter

Informacije?

Zapravo je vrlo jednostavno. Gde nastaje problem? U promeni, strahu od neuspeha… Social Web ima puno korisnika. Nije suština kontrolisati komunikaciju već njom upravljati, kao i svim drugim  aktivnostima. Na Vama je da procenite kako ćete Twitter iskoristi u odnosu na mogućnosti koje nam pruža.

Ovo je jedan kratak i nadam se, praktičan vodič onima koji još uvek imaju dilema oko Twittera.

Vrlo je važno razumeti, prepoznati sve akpekte umrežavanja i našeg mesta (kao pojedinca) u konverzaciji, razmeni znanja i mišljenja sa sociološkog aspekta. Mera, ili metrika uspešnosti korišćenja Twittera je ono što je Vama važno – u datom trenutku, po fazam – pravila i mernih jednica nema. U ovoj fazi.

Neka najveća vrednost bude veština vašeg komuniciranja i prepoznavanja sposobnosti drugih sa kojima ste umreženi. Delite znanje, angažujte se sa fokusom na sadržaje koji mogu svima biti korisni.

Zašto su neki korporativni blogovi uspešniji od drugih?

Pre nego što krenete da izustite: „mi smo imali (imamo) korporatvni blog ali nam nije dao nikakvih (ili jeste ali malih) rezultata“ trebali bi da se zapitate da li ste ovom poslovnom procesu pristupili:
1. sistemski i
2. podjednako mu se posvetili …kao i svakom drugom procesu unutar vaše kompanije?

Blog se ne piše sam od sebe… a angažman ili posvećenost uvek su bili ključni faktori uspeha. Šta je čiji posao, kako ga obavljamo, (ne da li već) kako merimo uspešnost? Namena ovog posta nije edukativnog karaktera sa aspekta da li treba ili ne pokrenuti korporativni blog već da ukaže na metode njegovog vođenja i funkcionisanja kroz poslovne procese.

Metodologija vođenja kompanijskog bloga

Prvi koraci:

1. Odluka o posvećenosti procesu od strane menadžmenta odnosno donosioca odluka: kako rešiti problematiku o podizanju svesti zaposlenih o novim, dodatnim radnim zadacima;
2. Definisanje, usvajanje, sprovođenje novih radnih procesa;
3. Usmeravanje i kontrola u kontinuitetu (svakodnevno);
4. Prikaz efekata svim učesnicima kao „proof“ tog dodatnog angažmana

Učesnici u korporativnom blogu su:
Redakcija, koju predstavljaju -> Urednik -> autori -> koautori -> zaposleni – > posetioci/čitaoci.

A) Redakcija – predstavljaju svi direktni i indirektni učesnici korporativnog bloga, ne samo oni koji pišu poslovni blog već i svi zaposleni kao i posetioci koji ostavljaju komentare i čitaoci (uglavnom samo čitaju, komentare ne ostavljaju javno, eventulano pošalju mejl ili iskažu svoje mišljenje u ličnom kontaktu).

B) Urednik – poželjno je da bude osoba koja je već uspešan bloger ili prati, podržava blog kulturu i uključuje se u blogosferu. Urednik korporativnog bloga koordinira i odgovoran je za njegovo funkcionisanje i (ne)uspešnost. Pre objavljivanja, pročita svaki post, konsultuje se sa kolegama koji su najrelevantniji iz oblasti čija je tematika post, koriguje ga, usmerava autora ukoliko nešto nije napisano kako treba, pravi listu “objava” ko piše, kada piše, da li je kvalitet postova zadovoljavajući, da li je razumljivo i jednostavno napisano, kojim tonom…

Preporuka: urednik početkom svakog meseca napravi terminski plan autorima i koautorima kada bi ko trebao da napiše post. Ukoliko ga zaposleni ne pošalje u predviđeno vreme potrebno je da ga podseti, ukoliko se autor i dalje oglušuje najbolje je postaviti neku vrstu podsetnika uz opis ili napomenu koje su “posledice” ne ispunjavanja radnih zadataka u organizaciji… I tako svaki put, uvek, jer blog traži kontinuitet. Ne često dešavalo se da stignu upiti mejlom od stane korisnika ili klijenata “zašto se kasni sa tekstom na blogu, jer se nešto desilo?”. U nedeljnom/mesečnom izveštaju opisati problematiku o ne izvršavanju zadataka i predstaviti menadžmentu.

Autor bloga, uredniku: "Daću sve od sebe"

Iz tog razloga je naprosto preporučljivo da urednik bude uspešan bloger ili da je iz ove oblasti postigao određene rezultate (da je najbolji u organizaciji) jer na takav način spontano i logično gradi autoritet kod drugih, jer u većini slučajeva autoritet ne znači po “defaultu” automatski dodeljenom funkcijom jer on pokriva i mnoge emotivne i subjektivne percepcije zaposlenih – pa samim tim Izveštaji i ukazivanje menadžmentu  na “problem” imaju težinu i vrednost.

Ovakav način rada zapravo znači da urednik bloga treba da bude vrlo samoorganizovan, da ima odličan uvid koje poslove obavljaju učesnici bloga i njihovu težinu, kompleksnost, važnost za funkcionisanje organizacije, uvid u akumulirana znanja svih zaposlenih i koji su to sadržaji i saznanja koji se mogu pretočiti u kvalitetne tekstove. Kvalitetan tekst izaziva pažnju i želju čitalaca da sazna ili nauči nešto novo, da dobije informacije koje ga lično zanimaju ili od kojih može imati “neku korist” (u slengu IMT faktor).

Urednik bloga je Content Marketing Manager u pravom i njegovom punom smislu. Najveći izazov urednika bloga: JE KAKO “NATERATI” druge da pišu u kontinuitetu! Iznova i iznova i iznova… Objašnjenja razloga ne pisanja se uglavnom svode da ne stižu, nemaju inspiraciju, “daću sve od sebe” jer je velika dilema da li je u redu (ili nije) pisati post na poslu pored svih svakodnevnih obaveza? Ako pišemo vikendom – spada ili ne spade u radno vreme (dnevnice)? PRIKAZATI autorima bloga ekonomsku opravdanost pisanja ukoliko je kompanija krenula sa sprovođenjem internet strategije i kreirala metriku i vrednosti praćenja ovakvih aktivnosti (jedan od primera).

C) Autori – korporativnog bloga su zaposleni iz organizacije koji su u mogućnosti da kreiraju kvalitetne tekstove (prvenstveno! i ne mora da znači da su te osobe na nekim funkcijama uopšte). Poželjno je da imaju znanja i iskustva u blogovanju (poput urednika) kao i da njihova percepcija o tome “ko su čitaoci mog teksta” bude realna. Biti autor (a ne koautor) na kompanijskom blogu je možda u neku ruku i vrsta VIP statusa jer govori i o kvalitetu te osobe, njenim akumuliranim i novostečenim znanjima i spremnosti i otvorenosti da ih podeli sa svima.

Obaveze autora bloga ne završavaju se “objavljivanjem” posta već da aktivno učestvuju i u postovima drugih kolega, da ih čitaju pre i posle, da daju sugestije, komentare i kritike, da timskim radom pomognu kompaniji u uspešnoj realizaciji social web aktivnosti, da upoznaju širu javnost o ovim aktivnostima i što je najvažnije da učestvuju na drugim njima srodnim blogovima, sajtovima, forumima, servisima i sl. Takođe da vode računa o kvalitetu komentara, o svom ličnom imidžu i imidžu organizacije koju predstavljaju.

Autori bloga treba da budu primer i ostalim zaposlenima, da pišu u kontinuitetu, da se pridržavaju „Kompanijskog Pravilnika o koroporativnom blogu”.

D) Koautori bloga – su zaposleni koji pišu „po potrebi“ ili „ad hoc“ a status autora bloga treba da zasluže kvalitetom svojih aktivnosti. Nemaju obaveze niti u toj meri tako striktno definisane opise blog zadataka ili pravila koja treba da poštuju. Da bi iz jednog statusa prešli u drugi vrlo važan faktor je (samo)inicijativa, zainteresovanost o blog aktivnostima. Urednik bloga inicira ovakve aktivnosti a redakcija na osnovu efekata i prikazanog angažmana treba da koautora stimuliše i nagradi autorskim statusom.

U svakom slučaju bez obzira da li se radi i internom ili eksternom korporativnom (kompanijskom, poslovnom) blogu, autori i koautori ne moraju biti zaposleni u kompaniji (organizaciji, udruženju…) koja je kreator ili nosilac bloga.

Penn Olson: Corporate Blogs Are Critical to Businesses

E) Postovi (ili tekstovi) na blogu – prvenstveno bi trebali da budu kvalitetni (compelling content) u skladu sa tematikom poslovanja organizacije i njenom poslovnom politikom. O čemu se piše? Tematike mogu biti različite: razmišljanja, saveti, iskustva u radu, ideje, inicijative, predlozi… zapravo sve ono što je u skladu sa ciljevima samog bloga i organizacije ali je podjednako važno da postovi sadrže notu poslovnosti, ozbiljnosti ali i ličnog (može i emotivnog) pečata osobe koja ga je napisala.

Kvalitet postova – tekst na blogu koji ima cilj da klasično promoviše ili plasira korporativne poruke, koji je dugačak, npr nije odvojen pasusima, pratećim fotografijama, grafikonima, relevantnim linkovima… koji čitaocima dodatno mogu da pojasne šta je autor hteo reći ili kao dokaz o tačnosti neke tvrdnje – neće dobro proći kod auditorijuma.

Čitaoci nisu došli na blog „zato što seku vene“ na vašu firmu već imaju određena očekivanja koja ukoliko, prvo ne prepoznamo a drugo ne ispunimo, blog će nam biti kratkog daha. Postovi treba da budu relevantni, argumentovani, da imaju različitost ili vrednost, jedinstvenost u moru svih drugih informacija koje možemo pronaći na webu. I nikada nećete pogrešiti ukoliko je osnovna tema: iskustvo – ono što ste vi doživeli niko vam ne može osporiti. Držite se činjenica i argumenata, realno prikažite situaciju, pojavu, razmišljanje. Eventualno, poželjno je da post bude takav da izazove konstruktivnu diskusiju i da svi učesnici iz nje izađu bogatiji za mnoga znanja.

Zbog svih ovih aspekata, važno je da ga pre postavljanja na blog više različitih osoba pročita, da da predloge, ukaže na nejasnoće… takvom koordinacijom sigurno da ćete moći približnije da se stavite u ulogu čitaoca i doprinesete kvalitetu u njegovim očima.

F) Komentari – ne reagujemo svi na komentare isto. Ponekada nas “ponesu” onako emotivno bez obzira da li su pozitivni ili negativni i u takvim situacijama važno je da budemo odmereni. Ponekada naši komentari više govore o nama nego čitavi tekstovi.

Urednik bloga prati sve komentare na blogu, daje inpute autorima o poželjnosti načina ponašanja i maksimalnog uvažavanja tuđeg mišljenja – da komuniciraju sa čitaocima/dijalog! Često se dogodi da posetioci ostave neprimereni komentar bez imena i potpisa (ili linka koji ukazuje na autentičnost) i u takvim situacijama autor teksta bi trebao da se konsultuje sa redakcijom u pisanoj formi da se ne bi stvorila takva “atmosfera” koja se može negativno odraziti na buduće poslovanje kompanije.

Indikativno je da kvalitet samog bloga (autora, postova…) direktno utiče i na kvalitet komentara, diskusije, načina komuniciranja… i posetilaca/čitaoca bloga.

G) Kompanijski Pravilnik o korporativnom blogu – poželjno da se kreira sa svim inputima oko osnova blogovanja i namenjen je zaposlenima u organizaciji. Taksativno opisati koja su poželjna ili nepoželjna ponašanja, obaveze, dužnosti svih učesnika iz organizacije. Na taj način uvrštavate ove nove poslovne procese i zadatke na nivo svih drugih procesa kao sastavni deo poslovanja a zaposleni u svakom trenutku mogu imati uvid i pogledati ih.

Ovakav pravilnik u velikoj meri utiče na podizanje svesti svih zaposlenih o važnosti korporativnog blogovanja ne samo kao kanala za komunikaciju Marketing i PR sektora.

eMarketer

H) Izveštaji – važan deo procesa. Urednik (ili tehnički administrator bloga) bi trebao da nakon svakog posta pošalje e-mail ili interni newsletter sa kratkim tizerom svim zaposlenim u organizaciji o novom postu. Na taj način unapređuje se poslovanje, zaposleni mogu imati bolji uvid u rad ostalih kolega, saznati nešto novo…

Izveštaj o efektima posta/bloga je ključan korak u poboljšanju ili kreiranju realne percepcije svih učesnika bloga (redakcija, čitaoci). Nakon svakog posta pošaljite autoru teksta i redakciji siže o efektima: koliko je bilo poseta, provedeno vreme, udeo šeringa sa soc weba (skrin šotujte ili stavite linkove ka Facebook i Twitteru) – da, treba da imaju uvid u efekte svog rada, to ih može dodatno motivisati a kompaniji olakšava uvid u metriku ili izazvati neku vrstu konkurentnosti ili izazova među autorima bloga (ko je “bolji”).

Izveštaji mogu biti u bilo kojoj formi – ono što je važno je da se na osnovu podataka mogu izvući korisne informacije i pravi, konkretni zaključci koji menadžmentu mogu ukazati na sledeće korake u blog ili poslovnim aktivnostima.

Sistemsko vođenje korporativnog bloga utiče na unapređenje kompletnog poslovanja i offline i online – definisanjem i razvijanjem poslovnih procesa (logična podrška u izgradnji sistema poslovanja).

…kratak pregled „na prvi pogled“

Google Analytics je pustio u rad novu, beta veziju, koja je krajem aprila/početkom maja postala dostupna svim korisnicima.

Pristup novoj verziji je vrlo jednostavan – u gornjem desnom uglu je „New version“ na koju kada sam kliknula – #wow! Bilo je i vreme… GA koristim od 2008-me a promene su nam predstavljene ne samo grafički tj vizuelno već (naravno!) sa novim segmentima i funkcijama za što bolje analize ne samo za web već i za različite mobilne aplikacije.

Nova verzija

Šta nam novo donosi?

Na GA blogu je otvorena i nova kategorija koja se bavi ovom tematikom tj serijom postova.

Ono što je meni privuklo pažnju:
1. Flip između različitih profila (ukoliko pratite više) i sajtova dok ste na istom izveštaju

2. Postavljanje golova za praćenje interakcija oko angažmana sa video sadržajima

3. Custom Reports – sami kreirate izveštaje uz mogućnost podešavanja i dodavanja različitih filtera

4. Pregled pristupu sa mobilnih telefona tj aplikacija

5. Prečice na samom homu bez posebnog pristupa/klika Dashboard-u

6. Itd…

Mobilne aplikacije i analitika

Postojeća verzija trenutno nema izvoz u pdf (ili druge formate) koje sam često koristila naročito pri kreiranju izveštaja ali će nam, kako kažu, uskoro ova mogućnost ponovo biti dostupna.

Pristup obema verzijama kao i njihovo prebacivanje je za sada omogućeno tako da jednostavno možete kombinovati. Zaista lepo osveženje nam je stiglo od Googla baš kako su i najavljivali u prethodnom periodu uz dodatna poboljšanja i funkcionalnosti.

Pristup e-commerce

Sve u svemu, opšti utisak je da su ovaj put promenili pristup za nas korisnike jer je ovde potreban vrlo ozbiljan angažman oko kreiranja okruženja, svih podešavanja, istraživanja novih mogućnosti, funkcija i njihove primene.

Za razliku od stare, nova verzija (će očigledno DA) tražiti mnogo veću posvećenost i sistematičan pristup od strane korisnika koji su ga možda do sada koristili na jednostavan način i pratili klasičnu metriku koja se odnosi na osnovne izveštaje oko posećenosti, sadržaja, saobraćaja i eventualno e-komerca.

Prečice

Ukoliko imate webshop, koristite Google Analytics, imate nalog na Facebook-u,  Twitter-u, kreirali ste korporativni blog, zakupili banere na drugim sajtovima, različiti servisi objavljuju sadržaje sa vašeg sajta, imate newslettere i sl – ovo je sjajna, besplatna alatka da prikažete efekte svojih aktivnosti/kampanja. Lično, puno mi je pomogao a jednostavan za korišćenje.

Dobro uređen, održavan, funkcionalan, „živ“ sajt sa webshopom prvenstveno znači angažman i to minimum jednog zaposlenog puno radno vreme. Sa druge strane, koji broj prodaja odnosno obavljenih kupovina je potreban na tom sajtu da bi se „isplatilo“ samo to jedno radno mesto?

Početkom avgusta meseca prošle godine aktivno sam počela da koristim Google URL Builder. On generiše linkove i omogućava da pratite uspešnost svojih marketing kampanja i da analizirate ponašanje posetilaca koji dolaze na vaš sajt.

Kada napišete izveštaj, pogledate analitiks, broj poseta, stepen konverzije, ko je sve retvitovao, koliko je bilo klikova, lajkova, komentara… na neki link ka kompanijskom blogu (npr) – sve je to sjajno ali da li vas i dalje zanima u kom obimu je vaš korpo blog doneo prodaja u webshopu? Kako konkretnije da izmerite efekte utrošenog vremena/angažmana koje ste proveli na Social Webu?

Google URL builder
Funkcioniše:
Tako što dodaje u postojeći URL (tj link) sa vašeg sajta “opise” koje generiše kao novi URL-a i povezivuje ga sa e-komercom u Analyticsu. Možda deluje komplikovano ali nije. I sama sam, par dana pokušavala, menjala i ništa mi nije bilo jasno dok nisu počeli da pristižu prvi prikazi.

Potrebno je:
Malo volje i vremena, upornosti i koncentracije, pored toga u GoogleAnalytics-u implementiran segment koji se zove Ecommerce i jednostavno krenite…

Primer 1:
Imate kompanijski newsletter – ubacite sve potrebne podatke, na dnu strane postoji opis ubacivanja sadržaja u frejmove – interesuje Vas koliko je bilo prodaja, na koje linkovane reči ili artikle su kupci reagovali, odvojite kampanje, izvore, medijume, ključne reči… U Google Analyticsu e-commerce se pojavljuje u različitim segmentima i jednostavno pratite. Ovde je prikaz na koji način sve možete analizirati ostvarene transakcije i kupovine od strane korisnika.

Primer 2:
Zakupili ste baner na nekom sajtu, niste sigurni u njegovu isplativost bez obzira na podatke i analitiku koju  ste dobili o posećenosti sajta, gledate posete (kojih ima/nema) ali i dalje niste sigurni u isplativost – sasvim jednostavno, pošaljite Google URL Builder link, ukoliko posle par dana nema efekata menjajte nešto: dizajn banera, kontekst, artikle, pravite kombinacije dok ne počnete da dobijate rezultate.

Kako merite, gde, zbog čega?

Svugde gde linkujete! Kombinacija je zaista puno ali zavisi koliko pratite ili ste uključeni u „internet dešavanja“. Ova alatka može biti izuzetno korisna komjuniti menadžerima ako su angažovani u kompanijama koje su prodajno orijentisane. Takođe, zavisi i u kom obimu ste „duboko“ u analitikama pa i sa aspekta aktivnosti vaših kolega koji imaju običaj da dele sadržaje na svojim nalozima direktno sa sajta kompanije za koju radite.

Ono što može (ali retko) predstavljati problem je da osoba sa kojom sarađujete (npr neki drugi sajt, medij, portal, servis, blog…) ne pokaže dovoljno razumevanja da ulinkuje tj pastira google link koji mu pošaljete.

Već duže vreme „merim“ svaki svoj tvit, kompanijski tvit, linkove sa Fejsbuka… a koje mogućnosti se pružaju kod distribucije newslettera je za poseban blog post. Na ovaj način možete rešiti da li je neki baner ili newsletter ispunio planirane efekte i ukoliko nije – zašto nije, izmenama reči koje linkujete pratite: šta je to na šta kupci reaguju itd…

Ukoliko smo do sada „merili“ samo brojem poseta odnosno stepenom konverzije koje nam internet kampanje donose – na ovaj način možemo direktno i vrlo konkretno kao mere unapređenja prodaje i direktnog marketinga napraviti plan sa unapred definisanim aktivnostima koje će nam za kratko vreme omogućiti fokus – da znamo šta tačno radimo, kako možemo izmeriti i prikazati.

I tako svaki put za svaku pojedinačnu aktivnost i svaki link.

Da li treba da podlegnemo sopstvenom neznanju i predrasudama?
Otići na Kosovo – da ili ne?

Poslednje 2 sedmice boravim u Kosovskoj Mitrovici – potpuno srećna, sazrela i lično i profesionalno. Iskustva, utisci, osećanja – mix radosti, besa, tuge, (samo)kritike.

Intro: 6 kurseva u okviru Mitrovačkog zimskog univerziteta,  interancionalnog karaktera, profesori, predavači kao i studenti iz celog sveta (Venecula, Irak, USA, Kanada, Turska, Holandija, Rusija, Hrvatska, Bugarska…) pozvana sam da održim dvonedeljni kurs na temu Marketing u digitalnom dobu za 26 studenata različitih fakulteta.

"Profesorice izvinite što kasnimo na predavanje" Ertan i Igor

Moje poznavanje odnosno slika koju sam imala o dešavanjima na Kosovu je bila uglavnom na osnovu (hm, pogrešnih?) zaključaka koje su mi servirane većinom putem medija ili na osnovu izjava/aktivnosti domaćih i stranih političara ili diplomata ali kako je zaista tamo? Kako žive obični ljudi, svaki dan, kako stvari i da li uopšte funkcionišu posle 10 godina?

Pre polaska:
Surfovanje netom i traženje što više freš informacija o stanju, da li funkcioniše pravni sistem, finansijski…? Posle par tel razgovora, brifova i saveta – ok – odlučila da ipak idem. Ali da li je bezbedno – što mi se i dalje vrzma po glavi?

Put:
Autobus od Novog Sada do Kosovske Mitrovice ne postoji (ukinut). U BG-u kupujem kartu ali mi kažu da ne postoji mogućnost da kupim i povratnu. Gledam u kartu i vidim Kolašin prevoz i razmišljam – uf znači putovanje „s firmom Krstić“. Ulazim u čist autobus, nov, u kojem mi posle nekih pola sata nude vruću kafu ili čaj?! Put traje oko 6 sati, deo autoputem E-75, zatim odvajanje za Kragujevac i ja se upoznajem sa sasvim novim predelima, zapitkujem vozača i suvozača gde smo, koje je ovo mesto, koja reka, planina… au što imamo lepu zemlju. Putokazi na sve strane o manastirima, istorijskim spomenicima.

Dolazak:
Stižem, petak je, 17 časova. Na stanici me dočekuje Dragoljub iz SPARK-a sa kojim sam prethodnih dana uglavnom komunicirala putem mejla ili telefonom, odvezao me je do hotela. Moja najveća briga je bila da li negde u Mitrovici ima neki free internet kad ono… Mislim sada da je pokrivena sa 90% WiFi-ja. Vidim hotel nov, ulazim u sobu, na TV-u Total TV, u celom hotelu bežični net, soba savršena, svaki dan sobarica, hrana izvrsna, zaposleni max profesionalni, na distanci ali ljubazni. …a ja se zabrinula za net i kako ću da radim?

To isto veče na kafi u hotelskom restoranu koji je delimično urađen u etno stilu upoznajem Ivanu koja će biti prevodilac za strane studente na mom kursu. Ivana radi za UN i diplomatiju.

Sutradan odlazim na Fakultet tehničkih nauka da se registrujem i preuzmem materijal i ID karticu uz savet da bi bilo dobro da je svugde ipak nosim sa sobom. Fotkaju me, tu na licu mesta, i cap! Za par minuta stigla moja ID kao i Welcome Pack u kojem je bio sav potreban materijal. Krenula sam da postavljam pitanja devojkama na info/help desku a svaki njihov odgovor je bio: sve piše u materijalu koji ste dobili – i stvarno je bilo tako. Dali su odgovore na sva moja pitanja i to tako da sam posle toga krenula potpuno sama u šetnju po Kos. Mitrovici i… završila kod onog mosta. Tu saznajem da svaki kurs ima svog logističara – very nice.

Putovanja:
Posle security brifa koji je organizovan za sve učesnike MZU osećala sam se 100% sigurno. Imala sam jedinstvenu priliku da pod čudnim okolnostima prvi put u životu u društvu (tek) poznanika iz celog sveta a u pratnji lokalne policije (sa sve rotacionim svetlima) malo proputujem Kosovom i Metohijom (Kos Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok, Peć, Dečani, Đakovica, Velika Hoča…) i obiđem našu kulturno-istorijsku baštinu.

U manastiru Sokolica upoznajemo uz kafu, čaj i „manastirku“ Mati Makariju za koju zaista ne mogu da pronađem reči kojim bih opisala utiske koje je ostavila na mene. Kažu, najpoznatija srpska monahinja, ikonopisac, doktor hemije, koja je imala priliku da se obrati američkom Senatu, poliglota, umetnik, veliki borac za očuvanje kosovskih istorijskih spomenika, moderna, duhovita, radi u Fotošopu, vozi džip… netipična monahinja, potpuno fascinantna i što je interesantno rođena tetka Dragana Radovića (@novinarska patka)    koji je i autor ovog teksta o njoj.

Igumanija manastira Sokolica, Mati Makarija

Obilazak manastira Pećka Patrijaršija , Banjska i Visoki Dečani – epic. Monahinje u Peći nam pričaju kako su ovaj Božić provele sa snagama KFOR-a koji su im bili gosti za trpezom, takođe i ispred ulaza u Dečane koji su tamnošnjim monasima jedini „družbenici“. Ej Srbijo moja… Visoke Dečane sam napustila potpuno ćutke. Nema. Monasi su nam omogućili da se poklonimo moštima Stefana Dečanskog i blagosiljali su, sve nas svetom mirom (uljem). U očima stranaca moglo se videti iskreno poštovanje o onome što su doživeli i videli.

Profesor kursa diplomatije i komunikacija Shak Hanish, Irak (Visoki Dečani)

Utisci (onako baš lično i baš emotivno):
Severni deo Kosovske Mitrovice u kojoj žive Srbi je samo jedna petina celog grada. „Nas i njih“ dele dva mosta i reka Ibar. Ovaj prvi most je i poznatiji, most sa čijom slikom u glavi sam i putovala od Novog Sada.  Jedan most a sve moguće granice, barijere, u par desetina metara.

Posle dva dana boravka dobila sam užasan „napad patriotizma“ (posle posete manastiru Visoki Dečani pogotovu) i shvatila sam koliko zapravo ne znam, koliko mi je bilo važno da putujem -tamo negde u svet- a ne da upoznam sopstvenu zemlju. Moj boravak ovde mi je pokazao koliko je važno, bez obzira što sam fino ušuškana u mom Novom Sadu sa svim prednostima urbanog života, da iskreno (sa)osećam pripadnost svojoj naciji ali uz poštovanje svih drugih.

Kosovska Mitrovica, pogled na severni i južni deo

Multikulturalnost nije još jedna reč koju treba olako da rabimo kad nam odgovara već da kroz sopstveni primer izbrišemo granice i zaista pokažemo razumevanje za tuđe običaje, navike, način života, kulturu, istoriju, religiju. Da ispoštujemo osećaj pripadnosti koji i drugi imaju za svoje.

Vejli (Kina), Ula (Italija), Ajvi (USA)

Ušuškani smo u našim gradovima gde su druge vrednosti primarne, one osnovne, uglavnom materijalno-egzistencijalne a naše predrasude i ne znanje nam ne dozvoljavaju da imamo pravu percepciju i širinu: koje su to „vrednosti“ koje mi ostavljamo našim potomcima u amanet? Da vole svoju zemlju, i koliko god je moguće da svako od nas onoliko koliko može utiče da budemo ponosni na nju. Na sve nas.

Profesoru Draganu Varagiću zahvaljujem na preporuci a Đorđu Medakoviću na podršci i motivaciji da dođem na Kosovo.

…ili kako malo drugačije ispromovisati još jedan servis za plasiranje vesti u formi – zvaničnog korporativnog bloga

Svojevremeno, početkom ove godine timeline na Twitteru i Facebooku mi je bio preplavljen informacijama kako je Toshiba Srbija pokrenula novi korporativni blog sa temom: Garancija bez obzira na sve.

Toshiba-Srbija-blog

Priznajem da mi se „blog“ nije dopao na prvi pogled s obzirom na vrlo napadnu promotivnu kampanju koju su imali na domaćem webu, sterilnu atmosferu, postovi su mi delovali kao klasična saopštenja za javnost. Prvo što sam pomislila je bilo: čemu tolika fama, kada ovo nije blog?!

Toshiba je pozvala i uticajnije blogere iz zemlje da iz svog ugla podrže ovu akciju koja je prvenstveno namenjena korisnicima kao tehnička podrška za unapređenje ovakovog, jedinstvenog servisa: garancija bez obzira na sve – što se može pročitati i na blogovima Eniaca (obavezno pročitajte njegov post), Svakodnevnica, Miloš Petrovića, Jovana Milićevića i drugih.

Uskoro će biti godinu dana od pokretanja ovog bloga a na kojem su komentari zaključani! Rekla bih da je ovo samo još jedna pokušaj da se bude drugačiji a – na kraju vidi se da je samo još jedan pomoćni servis za objavljivanje korporativnih i promotivnih poruka Toshibe Srbije.

Koliko sam uspela da vidim, s početka blogovanja bilo je komentara i odgovora – desetak u prvih par postova.

Zaista me je zanimalo na koji način uopšte MOGU OSTAVITI KOMENTAR ili POSTAVITI PITANJE jer TO kao mogućnost ne postoji. Ukoliko je potrebno da se ipak registrujem, ali na zvaničnom Toshiba sajtu – ne vidim svrhu otvaranja bloga osim za objavljivanje klasičnih PR tekstova što mogu (ako znaju kako) bilo gde na netu uz dovoljan budžet? Sa druge strane na ovom blogu u segmentu „kontakti“ navedena je osoba iz McCann Erickson-a?! Poslala sam im upit: zašto ne mogu ostaviti komentar i kome da se obratim: Konstantin Milutinović, konstantin.milutinovic [at] mccannpr.co.rs – nema odgovora od četvrtka.

1.    Zašto je Toshiba (ili McCann?) uopšte pozvala blogere da pišu na ovu temu? (i zašto su blogeri pristali?)

2.    Zašto se ovaj servis naziva blogom i zašto je kao takav promovisan s obzirom na to da se već skoro godinu dana sa njime (očigledno) niko ne „bavi“ osim objavljivanja kratkih vesti.

3.    Da li je moguće da najjača PR kompanija u Srbiji koja ima i zvanično najbolji sektor za e-PR na ovako nehajan način šalje poruku Toshibinim korisnicima da baš i ne žele da se bave sa njima? A objavljeno je i saopštenje gde se navodi o kakvoj se saradnji radi u realizaciji sprovođenja globalne kampanje.

4.    Iza blogova stoje blogeri, punim imenom i prezimenom, nikovima… kritikuju, pišu sa ciljem da razmene mišljenja i stavove. Zapravo, posetioci nekog bloga na osnovu sadržaja, participacije, duha mesta mogu zaključiti/osetiti ko su autor(i). Korisnici žele da komuniciraju! Ko stoji iza ovog bloga? Toshiba ili McCann PR Beograd?

5.    Korisnici mi vas čujemo i vidimo, mi želimo da znamo šta mislite o našim proizvodima, uslugama, našom podrškom!  Iz tog razloga smo i blog kreirali! Ali na koji način – komentari su vam zaključani?!

Ovo pomalo deluje da neko nije dobro uradio domaći zadatak. Zapravo jeste ali je promašio temu. Šta su planirali sa ovim blogom da postignu bez obzira na vremenski okvir kampanje i akcije Garancija bez obzira? Možda je početna ideja bila da Toshibu izdvoje iz konkurencije, da budu drugačiji? Zar još uvek nismo naučili iz primera DELL-a ili npr Cisco Systems o ponašanju kompanija na internetu prema korisnicima? Ista situacija kao i sa blogom Veselina Jevrosimovića na ComTrade korporativnom sajtu (kolumna iz blica).

Dell plaća 5.000 ljudi da prate šta se o njima priča na netu! a jedna Toshiba i to u saradnji sa PR agencijom i njenim e-sektorom nije u stanju da se iskreno, planski, temeljito, ODGOVORNO pozabavi korisnicima bez obriza što je srpsko tržite u prodaji ovakve opreme vrlo malo. I što je fakat kampanja prošla…

Za uspešno kreiranje, pisanje, održavanje kompanijskog bloga  prvenstveno je potreban strateški i sistemski pristup.

Kompanijski blog najbolje rezultate daje baš u oblasti PR-a a da ne govorim kakav bi TO POTEZ BIO ZA TOSHIBU u Srbiji (pa i u regionu) da je cela ova priča sa blogom urađena po pravilima i principima blogovanja. Biti bloger, okupiti oko sebe zajednicu je stanje duha, mindset-a uz obaveznu podršku menadžmenta i prepoznavanje želja i očekivanja korisnika, onih koji su već nešto kupili – ili potencijalnih kupaca. To nije još jedna alatka kojom ćemo plasirati ono što je nama važno. Nisam uspela da pronađem da je on zaista i kreiran kao vrsta tehničke podrške, niti da je ostavljen i jedan jedini komentar od strane Toshibe na nekom drugom blogu.

Na zvaničnom sajtu toshiba.rs participacija sa korisnicima je za svaku pohvalu pa sam komentar na ovu temu i tamo postavila. Videćemo da li će odgovor i uslediti…

Smatram da ne treba da se igramo s’ vatrom. Koliko god da je srpsko tržište malo ipak ima i onih koji su na internetu a koji prate, kupuju online, savetuju se, preporučuju, komentarišu… A to je oko 40% stanovništa Srbije po Republičkom zavodu za statistiku Srbije. Da li ove brojke treba zanemariti?

Kreiranje zvaničnog korporativnog bloga i pisanje sadržaja nije ad hoc posao. Što bi rekli: tresla se gora (sa početka ove priče o promotivnoj kampanji) – rodio se miš – jer blog ne zadovoljava čak ni klasičnu formu bloga.

Na kraju krajeva, možda je cela ova priča zapravo samo ideja par entuzijasta da se pokrene srpski internet i da predstavništva velikih svetskih kompanija u Srbiji zaista krenu da vode računa i o ovako malim tržištima kao što smo mi.

Sve u svemu, trenutno stanje domaćeg IT sektora i njihove svesti o primeni i mogućnostima interneta je na jadnom nivou. Na žalost… A za par godina (biću otimista i reći možda i pre) na kompletno poslovanje će se najviše održavati upravo ovakve aktivnosti.

…i odlomak iz PC Press-a:
“Jedinstveni garancijski paket koji je sada dostupan i u Srbiji u fokusu je prve regionalnu kampanje kompanije Toshiba okrenute pre svega blogerima kao napredni(ji)m korisnicima  računara. Toshiba je pokrenula novi korporativni blog www.garancijabezobzira.rs u bliskoj budućnosti očekuje se da web zazuji od niz kratkih onlajn filmova, blogerskih zapisa, i nagradno-promotivnih igara. Nova regionalna kampanja traje do 11. aprila 2010. i obuhvata: Bugarsku, Hrvatsku, Kipar, Grčku, Izrael, Maltu, Rumuniju, Srbiju i Sloveniju. Kampanju na regionalnom nivou vodi McCann Worldgroup.“…